'ДР РАТИБОР М. ЂУРЂЕВИЋ ''ПРОТОКОЛИ СИОНСКИХ МУДРАЦА (2)''-ТЕКСТ ОБЈАШЊЕЊА И ТУМАЧЕЊА КЊИГЕ 

ПРОТОКОЛИ СИОНСКИХ МУДРАЦА

 ДРУГИ ДЕО

Протоколи су документ о јудејској подлости, подривачкој завери, бескрупулозности и ђаволском штеточинству. Својим радом против верских и националних интереса народа у чијој земљи живе, Јудејци пожурују дан заслужене освете и казне. Уместо да очисте своје редове од злих сународника, они се уздају да ће одложити дан побуне угњетених и опљачканих људи. Неправедне судије бољшевичко-јудејске управе, кажњавале су дугогодишњом робијом, па и смрћу, несрећне Русе који су само испричали неки неугодан виц о Јеврејима. Период од четрдесет и педесет година тог угњетавања није много изменио потмули гнев по- робљеног народа: дисиденти који су излазили из СССР-а, 60-их и 70-их година сведочили су о раширеном „антисемитизму“ у том социјалистичком рају.

Тешко је рећи у којој су мери и сами ционисти подгревали приче о масовној мржњи против Јевреја да би приволели људе да савладају жељу да наставе да живе међу Русима, у земљи на коју су навикли и да се преселе у Израел, или радије у Америку као нову обећану земљу за Јевреје. Они су се свесно или несвесно надали да ће Американци наставити са својом улогом млакоња који се праве да не виде да су их туђинци поробили. (Ја сам објавио 1987. године двотомну студију…Моја психолошка испитивања су показала да се Јевреји одржавају на власти у Америци изазивајући страх већинског становништва својом нападношћу, лукавством и непријатним карактером.)

Повика на Протоколе као фалсификат је у функцији учвршћивања синдрома страха од Јудејаца код застрашених и заглупљених Гоја. То је необорива психолошка и социолошка чињеница.

Смејурија око јавне „тајне“ Протокола сионских мудраца у Евро-Америци

Већ сам у више наврата писао о јудејском терању шеге са евро-америчким Гојама и спрдањем са њиховом „културом“. Као каубоји, који усмеравају крдо говеда (на јеврејском Гоји) пуцкетањем дугачког бича, јудејски медији замајавају евро-америчке хришћане напредним и слободоумним идејама, претњама, наводним опасностима или дочаравањем рајског насеља на земљи, које ће њихови агенти (секуларни мудраци разних боја) успоставити међу људима, чим њихови генијални планови буду спроведени.

Тајна Протокола сионских мудраца не постоји. Она служи само застрашивању Гоја и успостављању механизама контроле над хришћанским крдом. Кад би било потребно пружити само делимичну библиографију јудејске завере против хришћанства, број извора би премашио 1.000 натписа. (Нарочито их је много на енглеском језику, културе коју су Јудејци најтемељитије поробили и искварили).

Стотине књига којима сам се служио да бих поткрепио увиде које сам пружао читаоцима, на стотине објављених страна на енглеском и српском језику, описују аспекте јудео-масонске завере, којима нас ови опаки непријатељи Христа залуђују већ више од триста година уз помоћ антихришћанске „просвете“ и других метода испирања евро-америчких мозгова.

Да поменем само ограничени број главних дела која исцрпно и убедљиво говоре о јудејској завери против хришћана и њихових интереса. У поређењу са насловима који ће бити наведени, Протоколи једва да говоре или сумарно алудирају на мноштво података изнетих у многобројним изворима о јудејској завери. Поменућемо потпунија излагања о јудејским завојевачима на евро-америчком простору. Неке од адреса могу бити застареле. Тачна обавештења о адресама се могу добити у већим библиотекама.

Постоје на стотине дела на енглеском, руском и француском језику, која далеко успешније излажу доказе о јудејској завери против хришћанског напретка и безбедности, него што то чине Протоколи сионских мудраца. Опструирање издавања Протокола, служи као димна завеса и провера послушности Гоја тајним јудејским управљачима.

Јудејци прогоне противнике хришћане и у „демократској“ Европи

Застрашујући пример прогона хришћанских противника у Европи од стране јеврејских силеџија налазимо, између многих осталих, и у случају америчког држављанина немачког порекла, Ханса Шмита.

Ја сам за његов случај чуо пре две, три године. Дошао је у Немачку да посети брата и на аеродрому у Франкфурту немачка полиција га је ухапсила. О његовом случају је писао један други Немац, сликар Ернст Циндел, кога су Јевреји бесомучно прогонили путем судова у Канади. (Ова држава је отишла даље од многих других земаља у дозвољавању Јеврејима да злостављају „антисемитске“ активисте.)

Разлог за хапшење је био, према Цинделу, у томе што је Шмит дао изјаву једном немачком новинару још у Америци да су његове сународнике, Немце, јудео-масони претворили у своју колонију и да Немачка није слободна земља. (У том смислу није ни Америка слободна, јер и у њој вршљају јудео-масони, комунисти и јеврејски лоби.) Та изјава је штампана у једном немачком листу.

Док сам до пре осам година живео у Америци, био сам у преписци са Хансом Шмитом. Он је био организатор и председник Америчко-немачког просветног удружења, које се борило да уплашене Американце немачког порекла подстакне да савладају страх који су им Јевреји утерали у кости сталним подсећањем на Хитлерове злочине и њиховим преувеличавањем.

У САД живи преко 50.000.000 америчких Немаца и само се мали број њих усудио да се придружи Шмитовом покушају да се ослободе ССЈ (Синдрома страха од Јудејаца). Шмит се борио против јеврејских лажи и подстицао сународнике да се супротставе тајним јеврејским господарима Америке.

Окрутни и дрски Јевреји нису Шмиту опростили ово супротстављање јеврејској надмоћи у Америци и Немачкој која је, практично посматрано, Јудео-америчка колонија. Најзад су Јевреји нашли прилику да се освете храбром (по њиховом мишљењу дрском) Немцу.

У августу 1995. године, Ханс Шмит, натурализовани амерички грађанин, припремао се да се укрца на авион у Франкфурту који ће га одвести кући на Флориду, пошто је лечен у Немачкој. Али није успео да прође немачку царину. Писац је ухапшен и утамничен у затвору налик на тврђаву, у Бицову.

Тако су започела страдања као у Средњем веку: независни писац је утамничен јер његови есеји и писма вређају моћне силе у међународном естаблишменту…

Свој „злочин“ Шмит чак није ни починио на немачкој територији. „Увредљиве“ чланке и писма писао је у свом дому у Пенсаколи (САД). Али, како је Нови светски поредак пружио пипке по читавом свету, национални суверенитет постаје ствар прошлости.

Амерички Стејт департмент је одбио да протествује због Шмитовог хапшења у Немачкој. Остављен је да труне у затвору, а, ако буде среће, и да умре. Власти су намерно погоршале његове болести срца и простате, пошто су га стрпали у затворенички комби и возикали по Немачкој, ускраћујући му одговарајуће лечење.

Намера је била да Шмита убију ускраћивањем лечења или, ако то не успе, онда да му се суди у једном од немачких дивљих судова (где се дисиденти без поговора осуђују) и да се осуди на неколико година затвора.

И поред свега тога, Шмит је успео да сачува свој неукротиви оптимизам док су пријатељи слободне речи широм света почели да протествују у његову корист.

Ханс Шмит сигурно и вешто прича о свом страдању. Он не само да описује своју законску борбу и страдања за време утамничења, већ нас и уводи у ревизионистичку историју Ерзаца, послератне немачке владе, оформљене пред бајонетима Савезника.

Његово око за детаље, анегдоте и вешта политичка анализа чине изузетно занимљивом књигу Утамничен у „демократској“ Немачкој-страдање једног америчког писца, која представља побуну против тоталитарне неправде, као и витешку борбу за ревизију Другог светског рата.

Ћутање и апсолутна послушност

Поводом знаменитих Протокола сионских мудраца, потребно је рећи неколико речи да би читаоци били правилно обавештени о једној од најзначајнијих ствари по опстанак човечанства. Велика катастрофа коју спремају тајне, подземне силе, које су од памтивека управљале судбином народа, прете да у најскоријој будућности остваре своје сатанске намере. И успеће, ако се човечанство на време не дигне и не стане енергично у своју властиту самоодбрану.

Један суд у једној неутралној земљи донео је „после двогодишње истраге“ одлуку, да знаменити Протоколи сионских мудраца нису ништа друго до обичан фалсификат! Многобројни листови, као по команди, донели су извештај да су сва настојања да се докаже њихова истинитост била слаба и ништавна.

Ово треба да је кратко и довољно да се обеснажи један од најопаснијих подухвата противу човечанства. Једна одлука је пала; шта би још хтело човечанство? Како оно сме и да помисли да оно што је решио један судија појединац није тачно!

Међутим, ево само неколико „ситница“, неколико поучних детаља о условима који ову „пресуду“ тј. судијску одлуку у потпуности обеснажују…

Како безмало целокупна штампа стоји под јеврејском власницима, истина може једино тешком муком и постепено да се прогура до јавности. Једна од основних тежњи јеврејства је да народи и надаље остану у непознавању чињеница које су за њих од животне важности.

Протоколи сионских мудраца представљају стратегијски план јеврејског народа за освајање света. Ова књига, противно свим настојањима јеврејства да се она сачува у највећој тајности, изашла је у јавност пре неких 30 година (сачињена је на великом ционистичком тајном конгресу у Базелу, 1897. године) и у великој је мери век спроведено у дело оно што је у њој предвиђено. Природно је да је та чињеница изазвала оправдану реакцију код нејевреја.

Бољшевизам је, како ћемо видети, јеврејски производ којим, под изговором „опште користи“, свесно уништавају у нашем човеку све оно што га чини човеком, убијајући у њему душу и све моралне вредности, истовременим одузимањем сваке сопствености, претварајући конеквентно и човека само у обичан број, тај исти бољшевизам под којим народи у своме искреном и идеалистичком настојању замишљају нешто сасвим друго, прети да преплави цео свет. Ко прочита Протоколе многе ће му ствари и многе чињенице из свакидашњег живота, постати јасне.

Наша култура, наш опстанак као слободних живих бића је у опасности и зато није чудо што се на свим странама, у свим државама диже један талас антисемитизма, чим народи уоче истину, једину и страшну. Овај покрет није ништа друго до реакција и самоодбрана против те опасности.

Природно је, дакле, што јеврејство покушава да порекне све то тврдећи да су Протоколи лажни. Једна судска одлука која би то потврдила, без обзира на који се начин до ње дошло, од вели- ке и неизмерне је важности. Стога су упрегнуте све силе, уложен је највећи труд, предузете су све могуће мере да се до такве једне одлуке и дође.

У првом реду је за то одабрана варош Берн у Швајцарској, јер је представљала један згодан форум. Вешто су се послужили једним параграфом кантоналног закона који овлашћује да се извесна приватна лица судски прогоне. Неколико сиромашних младих људи, без икакве имовине, који нису имали могућност ни да се сами хране, оптужени су јер су без дозволе за трговање продавали једну књигу која се и после судске пресуде може добити у свим књижарама у Швајцарској.

Тешки проблем „веродостојности“ исте вешто је покренут, заправо је скренут на питање да ли су ти младићи имали право продавања или не. Што је најважније, питање истинитости Протокола постављено је пошто се процес већ био протегао на целу годину дана.

И дошло се дотле да се судски поступак, односно спор, чији је исход од светске важности, одвијао пред једним обичним полицијским судом, као и то да одлука није донета од колегијума, већ од само једног судије, за кога се „случајно“ накнадно утврдило да је масон и марксиста.

Заиста, вешто удешена ствар. Сем тога, да би јеврејство осигурало себи сигурну победу у овом случају, одабрало је масу својих знаменитих адвоката и једног свог „стручњака“.

Други сведок-вештак, кога је суд назначио као неутралног, познати је масон високог степена Миљуков, бивши председник револуционарне кадетске странке у Русији, који је организовао велику и крваву револуцију у Русији 1905. године. Позвана је маса пројеврејских сведока из најудаљенијих крајева света у Берн; међутим, онима који су требали да докажу истинитост Протокола, онемогућен је приступ.

Кад се зна да је масонерија (Слободно зидарство) слепо оруђе и да је апсолутни извршни орган „јеврејских светских мудраца“ помоћу које јеврејство фактички, иако тајно, управља безмало целим светом, када се зна какву страховиту заклетву полажу слободни зидари приликом ступања у ту „хуману“ и „неполитичку“ организацију, као и главни захтев-апсолутну послушност и ћутање, онда је лако закључити како може да гласи једна пресуда донета од оваквих слепих извршних органа.

Судија се служио лажима и другима дозволио да лажу

У интересу је међутим и самих тих Слободних зидара, нејевреја, да виде каква им је лепа судбина одређена од стране те исте јеврејске „браће“. Јеврејство је већ унапред ликовало због своје победе, јер је одлука по питању веродостојности речених Протокола унапред била спремљена и донета.

Ево доказа за то: 28. априла 1935. суд доноси по том предмету, између осталог, четрнаест дана пре доношења судске одлук,е следеће закључке:

„…Овде се не ради о томе да се докаже или оповргне аутентичност Протокола сионских мудраца, ова је околност већ регулисана. Од важности је сада то да се обеснажењу навода да што већи публицитет у целом свету. Одлука има да се свуда бучно објави. Сам, пак, процес доказује шта се све може постићи је том добром јеврејском организацијом“.

Дакле, две недеље пре но што један швајцарски судија, треба да донесе пресуду, Јевреји тријумфално објављују да се победа има приписати њиховој организацији (дакле не истинитости њихових навода).

Под оваквим условима, јасно је колико је и сам процес био једна лакрдија. Јевреји су и могли да буду унапред сигурни у своју „победу“ јер се показало да је први „експерт“ госпођа Лусли утолико неутралан, што је и сам по пореклу Јеврејка – експерт који је одређен од суда као „неутралан“. Главно јеврејско гласило, од 13. маја 1935., поново је учинило једну глупост на тај начин што је навело да је речени Лусли у ствари пројеврејски сведок, мислећи да се с ове стране океана не читају америчке новине.

Тиме је својим сопственим признањем доказало да је експерт Лусли, који је требало да буде неутралан, у основи јеврејски агент и на тај начин је донета „одлука“ којом се Протоколи проглашавају апокрифним јер се њихова истинитост „није могла“ доказати. Узгред буди речено, од 36 сведока који су се јавили да стручно докажу истинитост истих, само је једноме допуштено да узме учешћа у спору и то немачком потпуковнику Флајшхауеру, али пошто су друга двојица „експерата“ била као што смо видели „неутрални“, просто су га надгласали. С друге пак стране, било је дозвољено да преко стотину сведока брани јеврејску тезу, поред напред речена два експерта.

Уосталом, ево још неколико детаља са суђења: у октобру 1934. пројеврејски сведоци дали су многобројне изјаве и податке који не одговарају истини. Један од бранилаца захтевао је да се они казне због лажног сведочења. Суд је одбио тај захтев-из техничких разлога! Сем тога, сведоци нису потписали своје изјаве! Могли су се, дакле, увек извући под изговором да њихове изјаве дате у записник нису верно заведене, пошто ова формалност није испуњена и саме изјаве су правно неважеће. Па ипак се и сам судија лажима служио и дозволио да се и други лажима служе.

Из свега овога, јасно се види да су Протололи сионских мудраца, једна страховита истина у коју се може свако уверити ако мало боље простудира подземни рад јеврејства, јер оно је његов прави домен.

Напослетку, као главни закључак се намеће следеће: Протоколи сионских мудраца нису ништа друго до систематски и плански израђена акција, коју предвиђа Талмуд. Ако је Талмуд лажан, онда су и Протоколи лажни! Нека се један Јеврејин нађе који ће потврдити да је Талмуд лажан!